Nedostatak reakcije nadležnih organa iznenadio je možda Afrikance, ali ne i mnoge od nas koji vidimo da je Srbija definitivno podeljena na građane prvog i drugog reda, u kome samozvana i samoizabrana politička „aristokratija" nekim ljudima daje manje, a nekima više prava.

Putin se neplanirano dugo zadržao u razgovoru sa Tadićem, a detalje ćemo, nažalost, teško saznati. Sigurno je da je došao sa nekoliko interesantnih predloga, takođe, sigurno da sve ne teče baš glatko, čim je ubeđivanje (jedne ili druge strane) trajalo tako dugo.

Svako ko je pročitao ''Čujte Srbi'' od Arčibalda Rajsa, shvatio je da se ovakva slika Srbije ne menja već gotovo ceo jedan vek. Ovi ljudi kojima se sad smejemo i armija sličnih, za nepunu deceniju biće na kormilu ove zemlje. Da li će nam i tada biti smešno?

Ovo isleđivanje Koštunice treba ozbiljno shvatiti i pripremiti se za period političke represije koji sledi. Tadićeva vlast nepovratno klizi na stazu politike iz vremena "Sablje" i "Biroa za informacije vlade Srbije". To je tako u današnjoj Srbiji, pod vlašću klijentističke oligarhije.

Samo se riblja pamet toliko puta uhvati na udicu naših političara koji danas kažu da ih stavimo na stub srama ako uđu u koaliciju sa DS, a posle par nedelja kažu da je ta koalicija realna mogućnost. Aman, zlatna ribice, hoćeš li se ikada dozvati pameti!?

Na stranu što su raspolagali, kako je rečeno, ogromnom tehnikom – očito nije imao ko ni kada da je upotrebi. A regruti, pa i u kod marinaca, znaju šta se može učiniti kada se raspolaže takvom tehnikom!

Uprkos surovoj reakciji pukovnika Gadafija na proteste u Bengaziju i Tripoliju, reakcija SAD i Evrope je bila vrlo umerena, pa se bez obzira na to ko će na kraju doći na vlast može reći da je interes evroatlanskih saveznika bio status kvo.

Aida Ćorović napisala je jedan pristojan, analitički osvrt na neke političko-religijsko-demagoške događaje u Pazaru u organizacije dičnog muftije, razgolitila to i naravno kritički se prema tome odredila.

Umesto da filmovi pričaju univerzalne, obično emotivne priče smeštene u određeni istorijski milje priča o istorijskim događajima postaje prosto opsesivna. Kod nas smo svedoci "ofanzive partizanskih filmova"- imamo želju da se ova ofanziva obustavi.

Kako sada stvari stoje na političkoj šahovskoj tabli? U srpskoj politici nema strategije, i taktike je u manjku, rokade su doduše česte, topove smo odavno, hvala Bogu, izgubili, politiku vode samo pijuni jer je njih uvek na pretek.